ОД АБОР­ТУ­СА КА КОН­ТРА­ЦЕП­ЦИ­ЈИ: УЛО­ГА ОБРА­ЗОВ­НОГ СИ­СТЕ­МА

Abstract

У нај­ра­зви­је­ни­јим зе­мља­ма да­нас кон­тра­цеп­ци­ја је до­ми­нан­тан ме­тод кон­тро­ле ра­ђа­ња, и то ефи­ка­сна кон­тра­цеп­ци­ја, док на­мер­ни пре­кид труд­но­ће да­ле­ко за­о­ста­је за њом са не­знат­ним уче­шћем. С дру­ге стра­не, ре­ла­тив­но ни­ска кон­тра­цеп­тив­на пре­ва­лен­ци­ја и ве­ћи број на­мер­но пре­ки­ну­тих од ре­а­ли­зо­ва­них труд­но­ћа тра­ди­ци­о­нал­но ка­рак­те­ри­сти­ше не­ка­да со­ци­ја­ли­стич­ке, а да­нас зе­мље у тран­зи­ци­ји со­ци­о­е­ко­ном­ског си­сте­ма. Ме­ђу њи­ма и Ср­би­ју. Ефи­ка­сну кон­тра­цеп­ци­ју у Ср­би­ји ко­ри­сти 18,6% же­на у бра­ку или ста­бил­ној парт­нер­ској за­јед­ни­ци, а сто­па укуп­них абор­ту­са се про­це­њу­је на 2,8 на­мер­них пре­ки­да труд­но­ће по же­ни, од­но­сно два пу­та је ви­ша од сто­пе укуп­ног фер­ти­ли­те­та. Основ­ни узрок спо­ре тран­зи­ци­је кон­тро­ле ра­ђа­ња у на­шој сре­ди­ни је што сек­су­ал­ на еду­ка­ци­ја ни­је по­ста­ла при­род­ни део од­ра­ста­ња у по­ро­ди­ци, ни­ти са­став­ни део школ­ских про­гра­ма и пре­вен­тив­них ак­тив­но­сти при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те.
Шко­ла је нај­ва­жни­ја ка­ри­ка у лан­цу бит­ном за сек­су­ал­ну еду­ка­ци­ју. Нај­ве­ћи број по­пу­ла­ци­је про­ла­зи кроз обра­зов­ни си­стем. Та­ко­ђе, на­ла­зи ви­ше ис­ тра­жи­ва­ња по­ка­за­ли су да су мла­ди љу­ди све­сни свог не­зна­ња у овој сфе­ри и да же­ле да га упот­пу­не сти­ца­њем ре­ле­вант­них ин­фор­ма­ци­ја у шко­ли. Сто­га је нео­п­ход­но да се у сва три обра­зов­на ци­клу­са на­ђе про­стор за укљу­чи­ва­ње са­др­жа­ја ко­ји се ти­чу сек­су­ал­ног и ре­про­дук­тив­ног жи­во­та. Швед­ска је пр­ва зе­мља ко­ја је уве­ла сек­су­ал­ну еду­ка­ци­ју у школ­ске про­гра­ме још 1955. го­ди­не. Да­нас је она оба­ве­зна у 16 европ­ских др­жа­ва. Ка­да ће сек­су­ал­на еду­ка­ци­ја по­ста­ти ре­ал­ност и у Ср­би­ји? Чи­ни се да је упра­во уво­ђе­ње сек­су­ал­не еду­ка­ци­је пра­ви тест спрем­но­сти др­жа­ве да мо­дер­ни­зу­је обра­зов­ни си­стем и при­ла­го­ди га зах­те­ви­ма и по­тре­ба­ма вре­ме­на.