"МЕНИ ЈЕ ОН СУПЕР ДРУГ"

О РЕЛИГИОЗНОСТИ И СЕКСУАЛНОСТИ ЛЕЗБЕЈКЕ ИЗ НИША

Abstract

Рад представља резултате анализе података из интервјуа вођеног са религиозном лезбејком који се настављају на истраживање религиозности queer особа у Нишу. Анализа добијених података није показала ништа битно новије, сем одређених специфичности које би се могле протумачити као резултат посебног друштвеног контекста лезбејске егзистенције у Србији који је, између осталог, обликован хришћанским канонима и званичним тумачењима светих списа. Осуда женског хомоеротизма је блиско повезана са ставом о потреби постојања родне разлике између жена и мушкараца. Ако су на хришћанском истоку ограничења родних улога била поштована, није било већих проблема, све док женска хомосексуална активност није повезивана са паганским ритуалима који су преживели христијанизацију. Налази истраживања, поред осталог, говоре у прилог ставу да је код људи који више наглашавају индивидуалну духовност, него укљученост у религијску организацију и правилно вршење ритуала, мање изражен ограничавајући моменат религијских норми које се односе на сексуалност. Приметна је и иронијска дистанца према владајућој обичајној религијској пракси и постојећим категоријама идентитета.