КРИЗА САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА И ПОРОДИЦЕ И НАСИЉЕ

Abstract

Насиље у породици само је сегмент насиља као културно-моделског обрасца понашања који постаје доминантна карактеристика духа времена у коме живимо. Ова појава захтева одређење и посматрање у ширем социо-културном контексту. Насиље које функцио- нише као културни образац одржава непромењено стање и кочи позитивне друштвене промене. Неповољне вишегодишње околности и вишедимензионална друштвена криза погодују ширењу насиља уопште али се као чиниоци овог социјалног проблема јављају и обележја микро- социјалних средина, примарних људских заједница и социјална и лична својства оних који се насилно понашају. Моћ масовних медија у савременом друштву досегла је толике размере да, према неким мишљењима, они могу бити подстичући фактор насиља у друштву. Бруталне речи и садистички језик могу само доприносити деструктивности живота и наметању оних вредности које друштво сигурно воде у стање перманентних сукоба и антимодерни развој. Насиље поприма драматичне размере и захтева не само озбиљна и садржајна истраживања већ и јачање интереса и осетљивости јавног и стручног мњења за превенцију, рано откривање случајева и заштиту од насиља као и преиспитивање институционалних, законских, стручних, методолошких и других могућности и стварање нове мреже ванинституционалних и институционалних видова заштите сваког појединца од насиља у породици, институцијама и локалној заједници