МЕЂУРЕЛИГИЈСКИ ДИЈАЛОГ И КУЛТУРА МИРА

Abstract

У савременом свету присуствујемо обнови религије и успону феномена религиозности. Овај процес генерирају бројни социокултурни фактори: историјска рестаурација, блокирана модернизација, десекуларизација, неолиберални тржишни фундаментализам (који је ставио профит изнад човека), наглашена хиперматеријалистичка и прагматично-потрошачка оријентација савременог друштва, социјалдарвинизација индивидуалних и групних односа у свету, глобалне и регионалне противречности и сукоби. Кључно је, међутим, питање: да ли ће се овај талас обнове религиозности искористити за ускрснуће и успон стваралачких снага човека и човечанства, солидарности и глобализације разумевања међу народима и различитим културама или ће јачати процеси мржње, подела, зла; нови крсташки ратови међу припадницима различитх религијских култура и народа? Да ли ће некадашње поделе из периода хладног рата бити замењене религијским исцртавањем нове мапе духовне Јалте, тј. расти нови покретни берлински зидови или ће јачати процеси сарадње и разумевања и уједињавања међу различитим народима и културама?
Аутор у раду чини напор да истражи различите аспекте и претпоставке међурелигијског и међуконфесионалног дијалога, али и дијалога између секуларних грађана и грађана верника, у функцији развијања културе мира, глобализације разумевања и солидарности међу различитим народима и културама у савремености. Аутор у својој анализи претходних питања следи парадигму мултикултурализма, интеркултурализма и дијалогике како у интерпетативном тако и у акцијском смислу, као пут ка изграђивању стратешког, хуманистичког геокултурног компромиса међу различитим религијама и културама, који отвара путеве мира и сарадње, јача партнерство а не сукобе између различитих цивилизација.
Аутор поентира значај социолошких и културолошких истраживања феномена религије у пространству савремене културе у функцији развијања међурелигијског дијалога као основе толеранције и изграђивање новог модела културне политике.