ТЕОРИЈА КУЛТУРНОГ ЗАОСТАЈАЊА И ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У СРБИЈИ

Abstract

У овом раду биће говора о вези између процеса културног заостајања и друштвеног  положаја жена у Србији током деведесетих година. У првом делу, биће говора о теорији модернизације, у склопу које је теорија културног заостајања развијена. Према неким теоретичарима, прелаз из традиционалног у модерно друштво, никада није кратак и потпун, већ представља процес усклађивања претходних вредности система у складу са новим прокламованим модерним друштвеним вредностима. Овај процес, такође, не мора увек довести до одбацивања старих вредности и прихватања нових вредности у потпуности. То је нарочито видљиво када је у питању културни подсистем једног друштва, у коме су друштвена правила, норме и обичаји, настали као резултат процеса дугог трајања, различито (не)отпорни на утицај друштвених промена. Друштвени развој је вишедимензионалан процес, који поред економске димензије мора узети у обзир и остале друштвене подсистеме, културни и политички. Други део рада, обухватиће резултате неких социолошких истраживања о положају жена од 1990. године до данас у Србији. Покушаћемо да укажемо на везу која постоји између
процеса модернизације и друштвеног, економског и културног положаја жена на прелазу из
традиционалног у модерно друштво. Трећи део рада, обухватиће податке из истраживања о женском покрету, женским групама и организацијама у Србији и Црној Гори, на основу којих ћемо анализирати ставове мушкараца и жена из Србије и Црне Горе о идеалним родним особинама. На основу пројекција мушкараца и жена о важним особинама за идеалног мушкарца и за идеалну жену, може се донекле утврдити какав је однос мушкараца и жена према традиционалним и модерним друштвеним вредностима. У том смислу, разлике у ставовима жена и мушкараца о идеалним родним особинама ће бити објашњене уз помоћ теорије о културном заостајању.