ПРЕ-ЕКОЛОШКА СОЦИОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКА РЕФЛЕКСИВНОСТ САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ

Abstract

Први део рада посвећен је критичком преиспитивању занемаривања природе као битног сегмента стварности као и разлога који су до тога довели. Приступ изучавања друштва "као да природа не постоји" довео је до тога da се социологија у теоријско-епистемолошком смислу нашла неспремном пред изазовима еколошких проблема савременог друштва, чему ће бити посвећен други део рада. Настојања да се такви теоријско-методолошки проблеми прева-зиђу представља теоријски концепт "рефлексивне социологије" који настоји да преиспита и редефинише основне социолошке категорије, и на тај начин доведе под сумњу и сам концепт друштва као искључиво хумани ентитет. Критичко преиспитивање аргументација које иду у прилог заснивању концепта социологије животне средине биће садржано у трећем делу текста. Такође, биће разматрано и питање "самостварања" (autopoiesis) савременог друштва. То је концепт уведен у системску теорију и као такав, по мишљењу једног броја аутора, представља добру основу за разумевање односа систем – животна средина и решавање еколошких проблема.