УЛОГА ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ МЊЕЊА У ДЕМОКРАТСКОЈ КОМУНИКАЦИЈИ

ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРОТИВРЕЧНОСТИ

Abstract

У раду се образлаже теза о развијеној јавности и компетентном јавном мњењу као незаменљивим чиниоцима у политичком „комуникационом ланцу“ и поузданим индикаторима достигнутог степена демократије. Правило да одлуке власти морају бити познате сувереном народу, одувек се узима као једно од темељних одредница демократије. У противном, оне се не би могле контролисати од стране тог истог народа - што би порекло саму бит демократије. Демократија представља тип јавне власти у присуству јавности, и само у њој, која подразумева слободу говора, сукоб мишљења и расправу, је могућа непринудна размена аргумената. Стога постоји тесна, премда, понајвише идеално-типска међузависност демократије и масовних медија посредством којих је могуће предочити различите друштвене интересе. Идеални проток информација између владе и народа нигде није у потпуности остварен, па се у раду указује и на неке реалне потешкоће у савремености које прате формирање демократског јавног мњења, и тиме перманентно отежавају остваривање овог далекосежног циља.