ГРАД И ГРАЂАНСТВО

ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ЗНАЧЕЊА

Abstract

Феномен грађанства генерише се из града, па се може рећи да је град колевка грађанства. Да је током историје принцип грађанства био везан уз град, потврђује и етимологија појма. Овај спој (уз изузетке империја) трајао је све до стварања националних држава, процеса који је започет у XVII веку, а који кулминира током XX. Држава тада постаје доминантна територијална форма друштва и узима примат као основни центар доношења одлука, који подређује све друге инстанце (градове, регионе, наднационалне ентитете). Она такође јесте и основни регулатор грађанских права и обавеза, и то преко статуса држављанства. Национал- ни идентитет постаје уједињујући оквир који надилази све партикуларне идентитете у друштву и тиме бива важна полуга грађанства. Данас, међу- тим, у ери глобализације, долази до трансформације у моћи националне државе, њених ингеренција и суверенитета. Ове промене утичу на то да се и концепт грађанства ставља пред нове друштвене изазове и промишља на другачије начине. Циљ рада је да прикаже историјске трансформације појма грађанина и принципа грађанства, уз осврт на савремене промене, које подразумевају диверзификацију националног концепта грађанства на бројне нове концепте, од којих један јесте и урбано грађанство.