ИСКУШЕЊА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И КОСМОПОЛИТСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Abstract

Глобализација се односи на процесе који делују на глобалном нивоу и охрабрују интегративне процесе између држава и узрокују потребу за успостављањем институција које ће координирати рад на глобалним процесима и светском миру. Нажалост, и актуелне глобалне односе моћи карактерише постојање империјалних претензија, иако су ове обично обавијене паролама о поштовању “људских права“. Тако ограничењу суверeнитета много мање подлежу велике силе, али се зато јављају као оне које ограничавају суверенитет других. Такође, процес интеграције се одвија у условима неједнаких економских, политичких, културних стартних позиција – што води великим препрекама у развоју (још увек нереално) постулиране “планетарне демократије“. Зато је пут светског интегрисања оптерећен и идејним спорењима између заступника “глобалног поретка“ и оних који сматрају да је национална држава једини референтни оквир за спровођење политике, односно демократије. У вези са тим, не може бити трајног мира све док се не створи нека политичка инстанца која ће представљати противтежу економским интересима свих појединачних држава, и смети да арбитрира у њиховим споровима. Проблем односа између националног суверенитета и императива глобалног поретка тиме се не разрешава у некаквој супер-држави, већ остаје у пољу сталне дијалектичке напетости – по узору на Кантов “вечни мир“ који је не поништава у потпуности разлике (и егоизме) појединих држава, јер би тиме спречавао даљи развој укупног човечанства.