УЗАЈАМНИ УТИЦАЈ ТЕОРИЈЕ И ИСТРАЖИВАЊА
Погледи Р. К. Мертона, Л. Нојмана, А. Брајмана и П. Бурдијеа
Keywords:
теорија, истраживање, узајамни утицај, мешане методе, нивои теорије, рефлексивна социологија, објективизација учесникаAbstract
У чланку се актуализује дебата о односу теорије и истраживања кроз схватања неколико утицајнијих социолога и методолога друштвеног истраживања: R. K. Merton, W. L. Neuman, A. Bryman i P. Bourdieu.
Р. К. Мертон је још педесетих и шездесетих година прошлог века сматрао да један од основних узрока заостајања социологије лежи у одвојености истраживања од теорије. Он је критиковао велике и апстрактне теорије које се не могу операционализовати нити проверити у истраживању. Полазећи од овога, он се залаже за стварање теорија средњег обима (нивоа). Сматрао
је да је однос теорије и истраживања узајамни и посебно је нагласио значај «обрасца способности о случајно срећном открићу».
Л. В. Нојмен истиче, поред осталог, значај повезивања теорије и истраживања и посебно расправља о деловима и аспектима, но и о три нивоа теорије (микро, mezzo и макро). Такође, он расправља и о улози дедуктивне и индуктивне теорије у истраживању, но не расправља о комбинованим (мешаним) методима истраживања, односно не расправља о улози теорије у овом типу истраживања.
А. Брајмен шире се осврће на значај Мертоновог схватања теорије средњeг обима и на улогу дедуктивне теорије у квантитативним истраживањима као и на улогу индуктивне теорије и посебно утемељене теорије у квалитативним истраживањима. Он у посебном поглављу своје ресентне књиге Social Research Methods (2012) расправља о мешаним методима у комбинованом квантитативном и квалитативном приступу и истраживачким стратегијама, но не расправља о улози теорије у овом типу истраживања, Међутим, Џ. Кресвел (J. Creswell) овом питању посввећује одређену пажњу.
П. Бурдије о односу теорије и истраживања расправља у оквиру његовог схватања рефлексивне социологије и методологије, осмишљавајући ову рефлексивну социологију епостемолошким и онтолошким приступом са циљем превазилажења подвојености објективизма и субјективизма; друштвене структуре и акције (појединаца). У остваривању овог циља; он користи своје кључне конструкте-концепте: хабитус, капитал и поље као и употребом методолошке алатке: објективизација учесника, епистемолошка опрезност и ауто-социоанализа.
