ГРАЂАНСКИ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ У СРБИЈИ И НА БАЛКАНУ У ПРОЦЕСИМА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ

Abstract

Проблематика идентитета добија на значају у модерном добу, након што је разградња средњевековног  друштва  произвела  мноштво  идентитета  (класних,  професионалних,  генерацијских  идр.). Но, питање идентитета постаје нарочито упадљиво и у  временима различитих социјалних и политичких криза, као у случају данашњих балканских држава у којима старе (и традиционалне  и  социјалистичке)  вредности  долазе  у  сумњу,  чиме  се  испоставља  захтев  за креирањем  новог  (демократског)  идентитета.  Текућа  транзиција  и  интеграција  суочила  је балканске народе са потребом модификовања њихових социјалних и културних идентитета, у циљу њиховог приступања различитим интегративним процесима како на регионалном, тако и на  ширем  плану.  Демократску  трансформацију  није  могуће  спровести  без  демократизације постојеће  (претежно  ауторитарне)  политичке  културе  и  стварања  новог,  демократског идентитета  грађана.  Да  би  се  изградила  постулирана  «балканска  демократска  политичка култура»,  биће  неопходно  радити  како  на  демократској политичкој  социјализацији  млађих нараштаја тако и на ресоцијализацији одраслих грађана, и то у временском периоду од најмање неколико  деценија.  У  том  процесу,  сами  народи  Балкана  морају  да  створе нове облике политичке  културе  и  политичког  идентитета  грађана  који  израстају  из  укупног  цивилног друштва,  укључујући  различите  директне  акције  грађана,  али  и њихових  удружења,  бројних невладиних организација, и др.