ЕСТЕТИКА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НОВОГ ТАЛАСА У СОЦИО-КУЛТУРНОM ОКРУЖЕЊУ

Abstract

Прошло је скоро четрдесет година од појављивања првих група које су обележиле музичке стилове панка и Новог таласа, а да при том дискусија о значају овог музичког правца не јењава. Напротив, нарочито код нас долази до реактуелизације овог питања. Осим самих актера и забавног новинарства у сагледавање овог феномена све више се укључују научници у области друштвених наука. У раду се заступа став да је панк/њу вејв као музички израз пре свега културолошки (естетски) феномен и као такав сагледава се као јединствена појава. Радом се жели показати да је југословенски Нови талас ипак јединствена културна појава, посматрајући је у интеракцији са њеним непосредним социо-културним окружењем. Док је визуелни и звучни утисак на којима се заснива Нови талас готово универзалан, дотле су садржаји вербалног изражавања више локалног карактера. Идејна ограниченост на разматрање локалних проблема је суштинска карактеристика југословенског Новог таласа. У овом раду ће се и идеје изражене кроз текстове група као и друга питања узимати као питање стила, а не искључиво као социјално или политички интонирана уметност. Иако рад не представља историјску, већ социолошко-културолошку анализу, чији су предмет групе Новог таласа, важно је напоменути да је реч о формативном периоду овог музичког стила код нас (1978-1981).