СЕКСУАЛНОСТ И СЕКСОЛОГИЈА

ОД ПРАКСЕ ДО НАУКЕ

Abstract

У раду је приказан кратак историјат кретања и третмана сексуалности у различитим цивилизацијама. Јудео-хришћанска и исламска традиција се према сексуалном аспекту живота односе са подозрењем, сматрајући га нужним злом и увек потенцијалним извором греха. Разлог овоме треба тражити још у Антици, тачније Платоновој дихотомији телодух, где се сексуално везује за прво, које је смртно и, самим тим, мање вредно. Супротно западном ставу, Источне традиције таоизма и тантризма сексуалну праксу изједначавају са позитивним емоцијама, те је сматрају пожељном, чак светом дужношћу сваког појединца на путу ка божанском. Нововековним развојем наука, ове супротности су, донекле, превазиђене конституисањем сексологије, као позитивне дисциплине која сексуалности приступа на објективистички начин, чиме се, међутим, осветљава само једна, мерљива страна сексуалног живота, док друга, доживљајна остаје, за сада, у сферама уметности и индивидуалног искуства.