СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА И СТЕРЕОТИПИ СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ ПРЕМА РОМИМА И МОГУЋНОСТИ ЊИХОВОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА

Abstract

Рад се бави истраживањем социјалне дистанце и стереотипа младих према Ромима као и могућношћу њиховог превазилажења. Истраживање је извршено на узорку од 302 студента различитих факултета Универзитета у Нишу. Од инструмената коришћена је Богардусова скала социјалне дистанце и упитник конструисан за потребе овог истраживања. Упитник се састоји од 11 ајтема, од којих се 9 односе на стереоптипе о Ромима, један ајтем односи се на степен познавања Рома и један ајтем на жељу за бољим упознавањем Рома. Резултати показују да је социјална дистанца према Ромима већа од теоријске средње вредности Богадусовог теста. Највећа социјална дистанца постоји у односу на склапање брака са припадником ромске заједнице. Није пронађена разлика у социјалној дистанци према Ромима собзиром на степен познавања Рома. Такође, није пронађена разлика у процени Рома на листи стереотипа о Ромима с обзиром на степен познавања Рома. Нема повезаности између жеље да се боље упознају Роми и већ постојећег степена познавања Рома. На једном крају континуума је једна трећина испитаника која жели да боље упозна Роме, а на другом екстрему само шестина испитаника која не би желела да их боље упозна. Факторском анализом стереотипа издвојена су три фактора. Први фактор указује на негативан однос према Ромима, док други и трећи имају позитивну конотацију: други указује на емпатију и разумевање Рома, а трећи на препознавање позитивних особина – музикалност, спонтаност, који је истовремено најизраженији фактор. Факторска структура стереотипа о Ромима и број испитаника који желе да боље упознају Роме, указују на простор у ком би се могле предузети активности у циљу смањења стереотипа и социјалне дистанце према Ромима, а то је контакт између Рома и припадника осталих етничких група, који би се одвијао под једнаким условима за све учеснике, заједничке активности у оквиру којих би Роми имали прилике да покажу личне квалитете, затим континуирано интеркултурално образовање и представљање Рома у позитивној конотацији у медијским извештајима, позивајући се на примере оних Рома који су постигли неке резултате, редовно се школују, завршили су факултете, професионално су успешни и тако даље.