ЛЕЗБЕЈКЕ СМО СВЕ, ЗАТО ПОНОСНЕ СМО БРЕ
БЕОГРАДСКИ ЛЕЗБЕЈСКИ МАРШ И ПОЛИТИКA ЛЕЗБЕЈСКОГ СЕПАРАТИЗМА
DOI:
https://doi.org/10.46630/gsoc.26.2021.06Keywords:
лезбејски сепаратизам, феминизам, социјализам, родна бинарност, капитализам, патријархатAbstract
Лезбејски марш, одржан у Београду у априлу 2015. године, представља врхунац лезбејског сепаратистичког организовања које се на (пост)југословенском простору развија последњих деценија. У овом чланку се ослањам на вишеструке емпиријске изворе како бих реконструисао тај неуобичајени догађај и позиционирао га, с једне стране, у контекст (пост)југословенског феминистичког деловања и, с друге, у шире токове активистичког ангажмана инспирисане англоамеричким борбама за лезбејску (и ГБТ) еманципацију. Посвећујући пажњу контроверзама које је Марш изазвао у оквиру регионалне активистичке „заједнице”, указујем на ризике „отврдњавања” родне бинарности након пропасти југословенског социјализма.

