ДЕЦА ДЕВЕДЕСЕТИХ У ВОЈВОДИНИ

МЕШОВИТИ БРАКОВИ И ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТ

Abstract

Иако Војводина током ратова деведесетих година није била поприште ратних сукоба, последице рата још увек су присутне. Неки сматрају да је Покрајина коју одликује мултиетничко становништво избегла ескалацију ратних догађања делимично због релативно високе стопе мешовитих бракова. Иако су ратови били трауматични за све у Војводини, они су можда најтеже погодили миленијалце припаднике националних мањина, који су се тако суочили са отвореним национализмом, отуђењем и осећајем другости. За миленијалце рођене у мешовитим браковима, једна од прекретница у животу био је избор језика наставе (већинског или мањинског) на почетку школовања. Циљ рада је да истражи образовни елемент у вишестраном оквиру који утиче на одлуке родитеља и последице које су те одлуке имале на миленијалце и изградњу њиховог идентитета. Анализа се заснивала на полуструктурираним интервјуима вођеним са миленијалцима који су рођени у (српско-мађарским) мешовитим браковима. Резултати показују да је одабир језика школовања био претежно родно заснован, односно да су очеви одлучивали о томе да су се испитаници/це који су уписали/е основну школу на српском језику одвојили од мањинског идентитета, те чак и у случају да су очували језик националне мањине, он је постао само средство за даље напредовање у каријери, а не веза са њиховом мањинском заједницом. Испитаници који су основну школу уписали на мањинском језику очували су чвршћу везу са мањинском заједницом и изградили идентитет припадника националне мањине. Обе групе су се током школовања суочавале са непријатним ситуацијама подстакнутим национализмом, што је неизбежно утицало на изградњу њиховог идентитета.