ЗНАЊЕ У ЕВРОПИ СРЕДЊЕГ ВЕКА

ПРИЛОГ ГЕНЕАЛОГИЈИ УНИВЕРЗИТЕТА

Abstract

У раду полазимо од претпоставке да су важне генеалошке линије регионализације и институционализације знања, а посебно јавног и анонимног типа знања какво је научно, у Европи почеле да се конституишу захваљујући појави првих универзитета током 12. и 13. века. У простору европског средњовековља процес институционализације знања је, баш као и данас, неодвојив од политике, економије, географије и других друштвених чинилаца. У раду појаву универзитета и новог, анонимног и универзалног типа знања, повезујемо са питањем идентитета Европе тог доба. Иако су се први универзитети разликовали до извесне мере, они ипак имају нека битна заједничка обележја која већ тада постају препознатљива, а трају до данас. Наш циљ је да укажемо на то да генеалогију универзитета у Европи треба схватити како у контексту имагинаријума средњег века, тако и у оквиру друштвених околности у којима је он настајао. Посебну пажњу у том смислу придајемо сталешком типу организације феудалног друштва и „идеологији три реда“.