ОБЛИЦИ СЕКСУАЛНОГ КАПИТАЛА

ЧЕТИРИ КАТЕГОРИЈЕ

Abstract

Наше идеје о сексуалности не одређује природа, већ друштво. Док је у прошлости религија била та која је регулисала секс, данас је то економија. Није чудо, дакле, да је „сексуални“ или „еротски капитал“ постао уобичајена метафора у социологији, студијама рода, сексологији, па чак и у свакодневном језику за описивање, на пример, мотива и последица пракси повећања сексуалне привлачности. Ауторке бране концепт сексуалног капитала као аналитичке категорије, али га чине сложенијим и ослобађају родних клишеа, као и рационалистичких и идентитетско-политичких пречица. Оне показују да сексуални капитал може имати различите, историјски условљене облике, који у неким периодима постоје напоредо. Жижа њиховог интересовања су специфичности неолибералне сексуалности, коју прати специфични сексуални капитал, који већ одавно кружи не само у сфери приватних интимних односа, већ у читавој сфери капиталистичке репродукције. Сексуална слобода оваплоћује самоостварење у модерним западним друштвима. Виђење исте као капитала омогућава да се препозна отуђеност женских сексуалних капацитета у економији. У позној модерности, тај капацитет обухвата и (неједнако распоређену) способност појединаца да стекну самопоуздање. Из ове перспективе, питање класне и родне хијерархије се појављује у новом светлу.